Биолошка разноликост у Босни и Херцеговини
Захваљујући еколошкој хетерогености простора, геоморфолошкој и хидролошкој разноликости, специфичној геолошкој прошлости и климатском диверзитету, Босна и Херцеговина (БиХ) обилује изузетним биолошким богатством и диверзитетом станишта. Смјештена је у три посебне геолошке и климатске регије: Медитеранску, Еуросибирско-бореоамеричку и Алпско-високонордијску регију. У њој обитавају бројне ендемске врсте и станишта, као и реликтни центри – рефугије терцијарне флоре и фауне сачуване до данас под специфичним палео-климатским условима. Ово је једна од европских земаља са највећом разноликошћу биљних и животињских врста. Флору и фауну у БиХ карактерише висок степен ендемских и реликтних животних облика. У БиХ је идентифицирано преко 5.000 врста и подврста васкуларних биљака, преко 100 врста риба и више од 320 врста птица и других елемената биолошке разноликости (IV Извјештај БиХ за УН Конвенцију о биолошкој разноликости, 2010.). Чак 30% укупне ендемске флоре Балкана се налази у БиХ. Подручје Херцеговине је од посебног значаја због положаја на прелазу из медитеранске у високопланинску регију, што га чини веома богатим биљним диверзитетом (Вукмир et al., 2009).
Рефугијално-реликтна станишта представљају најјединственији елемент животне средине БиХ. Ова станишта су претрпјела најмање промјене у периоду између предглацијације и постглацијације, очувавши при томе своје природне еколошке квалитете. У овим стаништима се јавља велики број терцијарних биљних и животињских врста које су преживјеле драстичне климатске промјене у посљедњем глацијалном периоду. Врсте које живе у овим рефугијама сматрају се реликтима. Ова станишта, на којима живе бројне терцијарне реликтне врсте биљака и животиња, од највеће су важности за биолошку разноликост БиХ, као и глобални биодиверзитет. Терцијарни реликтни екосистеми у БиХ се најчешће јављају у кањонима, клисурама и на стрмим падинама планина у сливовима ријека Уне, Врбаса, Дрине и Неретве (Вукмир ет ал., 2009).
 
Пејзажна разноликост
Богатство пејзажне разноликости у БиХ се најбоље може објаснити по географским зонама, које пружају предуслове за различите екосистеме и пејзаже. Пејзажи који се претежно простиру од југа према сјеверу су (Извор: IV Извјештај БиХ за УН Конвенцију о биолошкој разноликости, 2010.):
  • Медитерански пејзажи,
  • Субмедитерански пејзажи,
  • Медитеранско-монтани пејзажи,
  • Планински пејзажи,
  • Брдски пејзажи,
  • Перипанонски пејзажи,
  • Панонски пејзажи.
 
 
Генетска разноликост
БиХ се сматра богатом генетском разноликошћу домаћих врста, које су стекле специјалне генетске особине прилагођавањем локалном окружењу и специфичним условима. Висока разноликост генетских ресурса у БиХ одражава се у великом броју оригиналних животињских пасмина и биљних сорти.
  • Како су многе животињске пасмине припитомљаване током претходних стољећа, неке од њих су еволуирале као посебни екотипови који данас представљају засебне форме,
  • На примјер, висок степен разноликости постигнут је међу пасминама стоке и домаћих животиња (Босански брдски коњ, Буша и Гатачко говедо, овца Праменка, Босански пас Торњак, итд.). Висок степен генетске разноликости је заступљен у специфичним шумским екосистемима – на примјер, шума храста лужњака (Quercus robur) у Ливањском пољу.
Црвена књига за БиХ још није израђена и усвојена. Међутим, током недавног рата је за Црвену књигу списак биљних врста припремио др. Чедомил Шилић, а на основу захтјева Еколошког удружења БиХ из 1990. године. Објављен је у Гласнику Природословног музеја у Сарајеву (стр. 31 (1992-1995): 323-367 (1996)). Према подацима Plant Europa, сматра се да у БиХ обитавају укупно 64 глобално угрожене врсте – истријебљене: 1; угрожене: 0; рањиве: 3; ријетке: 59; неодређене: 2.
 
Copyright © 2013! All rights reserved.